Милош Јанковић, вршилац функције заштитника грађана, о годишњици случаја Савамала
Грађани с правом очекују да се коначно стави тачка на овај случај, а кривци буду кажњени. Уместо тога, Србија добија шамаре између осталог и од стране међународних организација. Ти шамари не обарају, али понижавају Србију и указују да је у овом случају, потпуно непотребно, урушена владавина права, а грађани понижени
Прошло је годину дана од случаја Савамала. Све оно што се тада десило, као и све оно што се од тада до данас није десило, а требало је, најбоље говори о томе колико је Србија правна држава. Пре свега, тај случај отвара питање да ли је Србија држава свих њених грађана, који су пред Уставом и законом једнаки.
Уставом Србије је прописано да је владавина права његова претпоставка. Ниједан појединац или група не могу се изметнути изнад права и нису власни да по свом нахођењу повређују достојанство грађана и њихова неотуђива права и слободе.
Владавина права се остварује поштовањем људских права, поделом власти заснованој на равнотежи и међусобној контроли, постојањем независне судске власти и повиновањем носилаца власти Уставу и закону.
Одмах након догађаја у Савамали у ноћи - раним јутарњим сатима 25. априла 2016. године, Заштитнику грађана се обратио велики број грађана који су указивали на повреде њихових права. Тврдили су да је, под окриљем ноћи, група лица у црним униформама, под фантомкама, над тим делом града преузела фактичку власт у трајању од два сата. Указали су да су затечени грађани том приликом били лишени слободе, да су им одузети мобилни телефони и личне ствари, као и да је од припадника обезбеђења објеката одузето наоружање. Том приликом, помоћу грађевинских машина срушен је велики број грађевинских објеката, од којих преко десет масивне градње.
Налог од „врха полиције“
Грађани су указали да су током и након догађаја у Савамали тражили интервенцију полиције. Тврдили су да је упркос бројним позивима, полиција одбила да изађе на лице места. Супротно томе, председник Скупштине града Београда је наредних дана преко медија тврдио да полиција о догађајима у Савамали уопште није била обавештена.
Након неколико дана, 30. априла, извршио сам најављени, трочасовни надзор над радом београдске полиције. Приликом доласка мимоишао сам се са министром унутрашњих послова који је у том моменту излазио из зграде полиције. Присутни руководиоци београдске полиције су на почетку надзора тврдили да о дешавањима у Савамали нису били благовремено обавештени. Након тога, остварили су сарадњу, на тај начин што су ставили на увид тражене податке - документа и аудио-записе телефонских позива дежурној служби. Индикативно је да су ми током преслушавања снимака позива на дежурни телефон присутни руководиоци београдске полиције тврдили да се консултације оператерки са њиховим шефом не снимају, иако је на записима на ЦД-у који ми је уручен јасно чујан тај разговор. Између осталог, након добијања упутства од шефа да полиција неће поступати, на снимку се чује објашњење оператерке грађанину да је такав налог дат од стране „врха полиције“.
На основу утврђених чињеница током надзора, увида у документацију, преслушавања снимака телефонских разговора оператерки дежурне службе београдске полиције са грађанима и дежурним шефом у смени, као и накнадних разговора са притужиоцима и директором полиције, Заштитник грађана је утврдио да београдска полиција, упркос својој обавези, није поступила по бројним пријавама у којима је указивано на незаконито лишавање слободе грађана, одузимање њихове имовине и ноћно рушење грађевинских објеката од стране организоване групе лица под фантомкама. Заштитник грађана је 9. маја упутио МУП-у препоруке да без одлагања идентификују лица која су у Савамали организовала и извршила утврђене незаконите активности, као и да спроведе поступак интерне контроле у циљу утврђења индивидуалне одговорности полицијских службеника за пропусте у раду полиције.
Упркос року од 60 дана, Министарство унутрашњих послова већ годину дана није доставило одговор о поступању по препоруци Заштитника грађана. Више од тога, не постоје подаци да је МУП спровео било какве радње на расветљавању случаја Савамала. Сектор унутрашње контроле МУП-а није остварио своју функцију - контролу законитости рада полицијских службеника у погледу поштовања и заштите људских права. За такво непоступање можда је значајна одредба Закона о полицији по којој Сектор без одлагања обавештава министра о поступању за које сматра да је противно закону.
Изостали дисциплински поступци
Тужилаштво је поводом случаја Савамала немо. У медијима су се појавиле информације из тужилаштва да полиција не поступа по датим налозима, уз објашњења да је у том погледу тужилаштво немоћно. Међутим, уколико је то тачно, отвара се питање зашто нису иницирани дисциплински поступци против одговорних полицијских службеника који одбијају сарадњу у истрази коју спроводи тужилаштво. Више од тога, континуирано ометање или спречавање тужиоца у вршењу његове функције представља кривично дело.
С друге стране, највиши државни функционери најављивали су брзу реакцију решавања случаја Савамала. Између осталог, председник Владе је 8. јуна
изјавио: „Несумњиво је да иза онога што се догодило у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду“. Овде се отвара питање у ком поступку и од стране ког органа су утврђени овакви закључци, имајући у виду да до данас ни полиција, нити тужилаштво, нису окончали своје поступање.
Посебан проблем инволвирања других органа у случај Савамала су и наводи да је служба за катастар извршила брисање из катастарске књиге два зидана објекта у Херцеговачкој улици који нису били срушени током догађаја у Савамали 25.
априла. Да су ти објекти постојали у моменту њиховог брисања видљиво је на снимку једне ТВ станице, а о томе сведочи и полицијски записник сачињен поводом рушења тих објеката у јуну месецу. Заштитник грађана води поступак овим поводом и обавестиће јавност да ли је нашао незаконитости у раду катастарске службе.
Након годину дана, дешавања у Савамали су у великој мери остала нерасветљена.
Грађани с правом очекују да се коначно стави тачка на овај случај. Неспорно је шта се 25 априла, у раним јутарњим сатима, десило у Савамали, и то је морало бити процесуирано, а кривци кажњени. Уместо тога, Србија добија шамаре између осталог и од стране међународних организација. Ти шамари не обарају, али понижавају Србију и указују да је у овом случају, потпуно непотребно, урушена владавина права, а грађани понижени. Осим тога, разоткривени су бројни недостаци у раду надлежних органа и доведена је у питање њихова институционална независност. Поражавајуће је да је Заштитник грађана једини државни орган који је, у року од 15 дана, у оквиру свог мандата, утврдио начињене пропусте, док остали надлежни органи већ пуних годину дана и даље ћуте.
