По окончању испитног поступка, Заштитник грађана је утврдио да је подносиоцу притужбе повређено право на неповредивост физичког и психичког интегритета, јер су му током боравка у притвору Окружног затвора у Београду на лекарском прегледу 24. јануара 2020. године констатоване две повреде које су према мишљењу лекара специјалисте судске медицине могле настати са најмање два независна ударца тупог механичког оруђа глатке и релативно уске дејствене површине у шта се могу убројити и ударци гуменом палицом. Иако је завод одмах по сазнању за констатоване повреде и наводе притвореника предузео радње усмерене на испитивање догађаја, спровео дисциплинске поступке у којима није могла бити утврђена индивидуална одговорност у конкретном случају, а потом сву документацију проследио на даље поступање надлежном јавном тужилаштву, Заштитник грађана сматра да је било неопходно и без одлагања изоловати доступне видео записе из ходника, испред просторије у којој се, према наводима притужиоца, десио предметни догађај, као и видео записе из ходника којима је спровођен на лекарске прегледе и потом у другу притворску јединицу. И поред тога што ови записи можда не би представљали непосредан доказ у вези са поступањем командира, с обзиром на наводе притужиоца да је тучен у соби, из њихове садржине би евентуално било могуће доћи до посредних сазнања у вези са поступањем и понашањем свих учесника догађаја.

Такође, Заштитник грађана је констатовао да лекарски преглед на којем су уочене повреде није обављен у свему у складу са правилима установљеним Истанбулским протоколом, јер повреде нису фотографисане, што би допринело утврђивању времена наношења повреда и било од значаја за утврђивање чињеничног стања у спроведеним дисциплинским поступцима. Улога здравствених радника, осим пружања здравствене заштите као њихове примарне улоге, је и да адекватно документују знакове злостављања, што је од кључне важности за доказивање навода о злостављању, спречавање других таквих случајева, утврђивање одговорности извршилаца, и у мери у којој је то могуће, исправљање последица по жртву.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

По окончању испитног поступка покренутог по притужби притвореника, Заштитник грађана је утврдио да је Окружни завор у Новом Саду неправилно поступио, јер подносиоцу притужбе није омогућио да реализује одобрену посету у посебној просторији и поред тога што поступајући судија – председник већа није повукао дато одобрење. Заштитник грађана је имао у виду да, према важећим законским одредбама, посете одобрава и забрањује судија за претходни поступак или председник већа, зависно од фазе поступка, а организује их и обезбеђује орган управе, односно завод у којем се извршава мера притвора.

Заштитник грађана је става да када овлашћени поступајући судија оцени да интереси кривичног поступка нису угрожени одобреном врстом посете, на заводу је да предузме одговарајуће безбедносне и друге мере, радње и активности ради реализације такве посете.

Онемогућавањем одобрене посете Окружни затвор у Новом Саду одступио је и од принципа добре управе, који обухватају и право грађана на поштовање створених правних очекивања, а која је тај завод својим поступањем створио, јер је у истој правној и фактичкој ситуацији истом притворенику на основу одобрења суда – овлашћеног судије, под истим околностима, претходно два пута омогућио да реализује посету у посебној просторији.

С тим у вези, Заштитник грађана је органу управе упутио препоруке ради отклањања недостатака и у циљу унапређења рада и спречавања сличних пропуста у будућности.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Одговор органа о поступању

На основу прибављених чињеница и података, у испитном поступку оцене законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Полицијске управе за град Београд, Полицијске станице Земун, Заштитник грађана је утврдио да је незаконитим поступањем полицијских службеника ПС Земун повређено право подносиоца притужбе на неповредивост физичког и психичког интегритета и право на достојанство током његовог лишења слободе и боравка у ПС Земун, ком приликом су му нанете повреде по глави и телу.

Заузимајући наведени став, Заштитник грађана је посебно имао у виду чињеницу да је лекар који је прегледао подносиоца притужбе при пријему у затвор констатовао повреде за које је исти навео да их је задобио од стране полицијских службеника, те да је у свом мишљењу о узрочно последичној вези између уочених повреда и навода о начину настанка истих навео да механизам настанка повреда одговара објективном налазу. Имајући у виду наведено, Заштитник грађана је становишта да је притужилац повреде које су описане у извештају са лекарског прегледа по пријему у затвор задобио у периоду док је био у власти и под контролом полиције.

Заштитник грађана још једном наглашава да је у поступцима у којима наводна жртва тврди да је била злостављена док је била лишена слободе и приложи доказе који указују да је у то време претрпела повреде, терет доказивања на држави. Установљен је стандард - претпоставка у корист тврдње да је за повреде одговорна држава, а на државним органима је да пруже уверљиво објашњење о томе како су повреде настале.

С тим у вези, Заштитник грађана је органу управе упутио препоруке у циљу унапређења рада и спречавања сличних пропуста у будућности.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Имајући у виду да важећим прописима који се односе на извршење казне затвора у Посебном одељењу за издржавање казне затвора за кривична дела организованог криминала није ближе уређен третман, спровођење програма поступања и разврставање осуђених у групе на основу програма поступања, те да се током извршења казне затвора у Посебном одељењу, без обзира на степен остваривања програма поступања, програм поступања не мења накнадним разврставањем осуђеног у одговарајућу групу, Заштитник грађана је Министарству правде упутио Мишљење у којем је указано да би министарство унапредило поступање према осуђенима који се налазе у Посебном одељењу када би у оквиру својих овлашћења предузело активности на ближем нормативном уређењу третманa, програма поступања и разврставања осуђених у групе на основу програма поступања.

Заузимајући наведени став, Заштитник грађана је имао у виду чињеницу да третмански рад представља обавезу државе, с обзиром на то да се једино на тај начин, кроз спровођење програма поступања, може остварити сврха извршења казне затвора. Осуђеном који показује добро владање, залагање и резултате у остваривању програма поступања не би требало ускратити могућност напредовања у третману у оквиру Посебног одељења, током издржавања казне затвора у том одељењу. На описани начин би се остварили и циљеви специјалне превенције, с обзиром на то да ако осуђени не верује да постоји нада да ће моћи да напредује у третману и оствари посебна права с тим у вези, не може се очекивати ни поправљање и преваспитање, нити било какав други активан однос према третману који се спроводи према њему.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана