Потребно је унапредити начин примене Методологије за спровођење истрага у случајевима злостављања од стране полиције, те уложити додатне радње како би Сектор унутрашње контроле и надлежна јавна тужилаштва испунили своју улогу у борби против некажњивости за тортуру и друге облике злостављања. Додатне мере би такође допринеле томе да се за сваки појединачни случај злостављања утврди индивидуална одговорност у законом прописаном поступку, одговорни службеници буду одговарајуће санкционисани и жртве обештећене, стоји у Мишљењу Заштитника грађана које је упутио Министарству унутрашњих послова.

Заштитник грађана је у поступцима контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, покренутим поводом притужби на поступање полицијских службеника према грађанима током јавних окупљања у јулу 2020. године, уочио да Сектор унутрашње контроле МУП-а није одмах по сазнању за предметне догађаје предузео хитне мере и радње у циљу обезбеђивању доказа и трагова дела.

Уместо тога, утврдио је Заштитник грађана, Сектор унутрашње контроле је предузимао прве радње по налогу јавног тужиоца и у случајевима кад те радње нису трпеле одлагање, што је довело до тога да су се исте предузимале са знатним закашњењем у односу на моменат сазнања за догађај. Прикупљање видео записа са евентуалним забележеним поступањем полиције према учесницима протеста вршено је у највећем броју случајева након 30 и више дана од догађаја.

Заштитник грађана сматра да би унапређени начин примене Методологије за спровођење истрага у случајевима злостављања од стране полиције отклонио уочене недостатке у раду, те допринео ефикасности на утврђивању одговорности и санкционисању полицијских службеника у случају злостављања грађана.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

На основу притужбе о томе да су два грађанина претрпела злостављање од стране полицијских службеника приликом лишења слободе, представници Стручне службе Заштитника грађана извршили су надзор над радом ПС Палилула. Том приликом обављен је разговор са командиром и замеником командира, прикупљене су информације и документација од значаја за поступак контроле законитости и правилности рада МУП-а у конкретном случају.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, покренутом по примљеној притужби, утврдио недостатке у вези са поступањем полицијских службеника према грађанину, који се састоје у наношењу повреда по глави и телу незаконитим поступањем током његовог лишења слободе у Новом Саду. Наведеним поступањем њему је повређено право на неповредивост физичког и психичког интегритета и право на достојанство.

О повредама које су му констатоване на лекарском прегледу обављеном у службеним просторијама и наводима грађанина о начину њиховог настанка Полицијска управа у Новом Саду, Полицијска испостава Стари град није обавестила надлежно јавно тужилаштво, а изостало је и правилно и потпуно документовање примењених полицијских овлашћења – записник о задржавању лица није вођен, а време трајања задржавања у решењу о задржавању није правилно рачунато нити су у истом садржи подаци о остваривању права задржаног лица.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић учествовала је данас на састанку Управног одбора Програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“ у Београду, креираног с циљем да помогне корисницама програма у региону у спровођењу европских стандарда.

Др Тањевић је као чланица Управног одбора пројекта „Јачање заштите људских права лица лишених слободе и осуђених лица у Србији“, фаза II , представила напредак и резултате овог пројекта у оквиру ове фазе. Указала је да је уз подршку домаћих и међународних консултаната које је ангажовао Савет Европе формиран тим за израду материјала за обуку полицијских службеника за вођење информативних разговора са различитим категоријама лица, те да је израђен нацрт Приручника за вођење информативних разговора са различитим категоријама лица, који ће обухватити и поступање са посебно рањивим категоријама лица, да су предузете активности у циљу унапређења система полицијског задржавања, као и да су ангажовани међународних консултанти у циљу пружања подршке Министарству унутрашњих послова у успостављању независног механизма за притужбе.

Посебно је истакла напредак и резултате који су остварени у области унапређења система извршења кривичних санкција, кроз израду предлога Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији за период 2021-2027. године и Акционог плана за спровођење ове стратегије, представљање Приручника за рад здравствених радника у заводима за извршење кривичних санкција и јачање капацитета затворских службеника за развој и спровођење нових програма рехабилитације, који су развијени као резултат рада пројекта.

Организацијама цивилног друштва пружена је подршка у ревидирању и промовисању Менторског програма за подршку бившим осуђеним лицима, при чему је Мрежа организација за постпеналну подршку Србије добила грант како би радили на спровођењу ревидираног менторског програма.

Студија изводљивости и адекватне примене Програма о заштити менталног здравља у Републици Србији која је припремљена и усвојена током трајања прве фазе пројекта представљена је представницима Министарства и стручњацима из ове области, а Министарству здравља послато је и експертско мишљење на Нацрт Закона о изменама и допунама закона о заштити лица са менталним сметњама.

Др Тањевић је истакла и значајну подршку коју је пројектни тим пружио Националном механизму за превенцију тортуре (НПМ) кроз ангажовање међународног консултанта који је заједно са НПМ радио на ревидирању упитника које НПМ користи приликом посета местима где се налазе или се могу наћи лица лишена слободе.

Присутни на састанку нагласили су да су Европска унија и Савет Европе спремни да наставе са подршком Србији на њеном путу ка усклађивању са европским стандардима.

На основу информације о томе да је једна осуђеница претрпела злостављање од стране припадница Службе за обезбеђење као и о томе да јој није омогућен лекарски преглед након тога, представници Стручне службе Заштитника грађана извршили су надзор над радом завода у вези са наводима притужбе. Том приликом обављен је ненадзирани разговор са осуђеницом, управником и заводским лекаром и прикупљена је релевантна документација од значаја за доношење оцене о основаности притужбе.

Специјална болница за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу није поступила у складу са законом када је пацијента без правног основа задржала на смештају и лечењу у тој установи више од месец дана, јер након пријема опозива пристанка на смештај у психијатријску установу, супротно законским прописима, није спроведена процедура која уређује поступак задржавања без пристанка и смештаја без пристанка лица са менталним сметњама у психијатријску установу, уколико су за то тада постојали здравствени разлози.

У ситуацији када пацијент, односно његов законски заступник опозове дату сагласност, а болница сматра да је потребно његово даље задржавање, потребно је да болница поступи у складу са важећим прописима који регулишу поступак смештаја и задржавања без пристанка лица са менталним сметњама у психијатријску установу.

Болница је пропустила да по пријему изјаве старатеља о повлачењу пристанка на смештај у психијатријску установу и болничко лечење утврди да ли су, како је законом прописано, у међувремену наступили здравствени разлози за смештај без пристанка лица са менталним сметњама, односно у конкретном случају да ли пацијент, услед менталних сметњи, (и даље) озбиљно и директно угрожава свој или туђи живот, здравље или безбедност.

Пропуштањем да спроведе поступак у складу са законом и да о задржавању без пристанка обавести суд, болница је ускратила притужиоцу право да о његовом лишењу слободе одлуку донесе независан орган – суд, након обављања објективног вештачења и саслушања тог лица, у поступку у којем би могао да користи право на стручну правну помоћ и на подношење редовних правних лекова прописаних за случај недобровољне хоспитализације.

Важно је истаћи да о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама, сагласно важећим прописима, коначну одлуку доноси суд, а не ординирајући или дежурни психијатар нити конзилијум психијатријске установе.
Заштитник грађана указује да су органи управе у обавези да поступају искључиво по закону и да се старају да омогуће остваривање и заштиту права грађана у највећој могућој мери, чувајући истовремено и јавни интерес. Заштитник грађана налази да је сваки носилац јавних овлашћења дужан да се понаша одговорно, што обухвата и уочавање сопствених пропуста у раду, утврђивање разлога таквих пропуста, планирање начина да се такви пропусти убудуће спрече, као и да се утврди индивидуална одговорности у законом предвиђеном поступку у случају повреда радне обавезе, злоупотребе или прекорачења овлашћења, и упути извињење грађанима који су због тога трпели последице.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана