Заштитник грађана је утврдио да полицијски службеници Полицијске станице Свилајнац приликом примене полицијских овлашћења нису извршили проверу идентитета доведеног лица, утврдили да је реч о малолетном лицу, нису упознали доведено лице о разлозима довођења, праву на обавештавање блиског лица, као и праву на браниоца, нити сачинили извештај о примењеном овлашћењу. Такође Заштитник грађана је утврдио да Сектор унутрашње контроле, сматрајући да се у наводима поднеска притужиоца стичу елементи мучења, нечовечног и понижавајућег поступања полицијских службеника ПУ Јагодина, наведени поднесак надлежном тужилаштву није доставио без одлагања, а најкасније у року од 24 часа од сазнања.

Заштитнику грађана је органу управе упутио препоруке у циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана је утврдио да поступак пред Комисијом за решавање притужби Полицијске управе за град Београд није спроведен у року од 30 дана како је то прописано Законом о полицији, те је упутио препоруку Министарству унутрашњих послова да без одлагања обезбеди функционисање комисије. Заштитник је такође дао препоруку МУП-у да предузме све мере и активности како би у будућем раду обезбедило благовремено поступање у притужбеном поступку, уз поштовање законом прописаних рокова и достављање писаног одговора притужиоцу.

Орган ће обавестити Заштитника грађана о поступању по препоруци у року од 60 дана.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана је утврдио да је незаконитим и неправилним радом Казнено-поправног завода у Београду приликом примене мера принуде према осуђеном дошло до повреде његових права на неповредивост физичког и психичког интегритета, права на достојанство, права на приватност и на заштиту од одмазде. Ради утврђивања одговорности и спречавања сличних пропуста у будућности, Заштитник грађана упутио је Управи за извршење кривичних санкција и Казнено-поправном заводу у Београду укупно 17 препорука.

Заштитник грађана такође сматра да би КПЗ у Београду требало да пружи осуђеном правну помоћ ради остваривања права по основу незаконитог и неправилног поступања према њему током и у вези са применом мера принуде и појачану стручну помоћ кроз континуиран индивидуални третмански рад.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

У раду Казнено-поправног завода у Београду постоје недостаци у вези са применом мера принуде према осуђеном лицу који се састоје у томе што извештаји о примени мера принуде не садрже све релевантне околности од значаја за објективну оцену законитости њихове примене и што је лекарским прегледима осуђеног обављеним након примене мера принуде присуствовало немедицинско особље, иако то није тражио лекар који га је прегледао, на који начин је осуђеном повређено право на приватност и нарушена поверљивост лекарског прегледа, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је упутио препоруке КПЗ Београд, ради унапређења поступања у будућем раду, а Управи за извршење кривичних санкција препоруку да са садржином препорука упозна све заводе за извршење кривичних санкција и стара се о њиховом спровођењу, будући да само потпуни и детаљни извештаји о примени мера принуде омогућавају контролу законитости, оправданости и правилности њихове примене, као и да обављање лекарског прегледа у складу са важећим прописима и стандардима представља значајан сегмент у превенцији и спречавању насиља над лицима лишеним слободе, било да је реч о међуосуђеничком насиљу или о недозвољеном поступању службених лица.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана утврдио је да Министарство унутрашњих послова није покренуло дисциплинске поступке према полицијским службеницима сходно Извештају Сектора унутрашње контроле, те да је у међувремену наступила застарелост покретања дисциплинских поступака против одговорних полицијских службеника ПУ у Новом Саду, као и против тадашњег начелника ПУ у Новом Саду.

Непредузимањем радњи од стране надлежних државних службеника Министарства унутрашњих послова усмерених на утврђивање дисциплинске одговорности полицијских службеника чији пропусти у раду су утврђени извршеним проверама Сектора унутрашње контроле у пракси се обесмишљава постојање унутрашње контроле законитости рада полиције, јер оно није и не може бити само себи сврха. Сврха постојања унутрашње контроле рада органа је да се у оквиру органа изврше благовремене, детаљне и ефикасне провере у погледу поступања његових запослених, како би се уочени пропусти исправили, уколико је то могуће, и/или санкционисали у складу са законом, чиме се доприноси унапређењу рада органа.

Заштитник грађана указао је на потребу за предузимањем неопходних активности како би се наведено поступање спречило у будућности и на тај начин допринело грађењу културе сузбијања незаконитости и одговорности за незаконито и неправилно поступање, те је упутио препоруку Министарству унутрашњих послова да у будућем раду обезбеди поступање по мерама наложеним у извештају Сектора унутрашње контроле и да се стара се о томе да не наступи застарелост покретања дисциплинског поступка против одговорних полицијских службеника. Наведено подразумева активан однос у погледу праћења и контроле поступања одговорних полицијских службеника, надлежних дисциплинских старешина, у спровођењу мера које Сектор унутрашње контроле наложи и иницирање дисциплинских поступака за непоступање по наложеним мерама.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заменица заштитника грађана за права лица лишена слободе др Наташа Тањевић представила је активности Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у последње две године и истакла најважније налазе и препоруке НПМ-а у области превенције тортуре и других облика злостављања на онлајн конференцији „Борба против тортуре и других облика злостављања у Србији“, одржаној 25. марта 2022. године у организацији Београдског центра за људска права.

Тема конференције била је сагледавање стања у Србији у области забране тортуре и других облика злостављања, нарочито из угла налаза и препорука које су упућене Србији у последњим извештајима међународних тела – Комитета против тортуре Уједињених нација, Специјалног известиоца за тортуру и Европског комитета Савета Европе за спречавање тортуре и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања.

Др Тањевић је такође указала да Закључна запажања Комитета УН против тортуре обухватају период 2015-2019. година, и да су у међувремену предузете бројне активности да се стање у области унапреди, попут унапређења материјалних услова у просторијама за задржавање, заводима за извршење кривичних санкција, посећеним психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа, документовању повреда од стране лекара у заводима, развијању капацитета заводских службеника за развој и спровођење нових програма рехабилитације, унапређењу евиденција које полицијске станице воде за задржана лица и сл. Навела је и да ће НПМ, као и претходних година и поводом последњег извештаја ЦПТ обављати посете установама у циљу праћења поступања по упућеним препорукама и на тај начин настојати да допринесе унапређењу стања у тој области.

На конференцији су учествовали представници УН, Савета Европе, Мисије ОЕБС-а у Србији, међународни експерти као и представници надлежних министарства и институција Републике Србије и Београдског центра за људска права.