У раду Казнено-поправног завода у Пожаревцу-Забели начињене су неправилности у поступању према осуђеном лицу – штрајкачу глађу и жеђу, тако што лекари нису свакодневно обављали преглед његовог здравственог стања док је трајао штрајк, утврдио је Заштитник грађана.
 Утврђење и препоруке Заштитника грађана |
Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић састао се данас са експертском мисијом TAIEX (Канцеларија за техничку помоћ и размену информација из Брисела, Краљевина Белгија) која се налази у радној посети Србији. Тема разговора била је имплементација Закона о полицији са становишта рада Заштитника грађана.
Поводом обележавања 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, Заштитник грађана користи прилику да подсети да Устав Србије и бројни међународни инструменти јемче неповредивост физичког и психичког интегритета човека, да нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Забрањено је свако намерно наношење боли или патње лицу које је на било који начин задржано, спутано или затворено на основу одлуке или сагласности службеног лица, како би се добила обавештења или признања, односно ради застрашивања или кажњавања.
Изостанак борбе против некажњивости тортуре у Републици Србији, на коју Заштитник грађана често скреће пажњу јавности, временом може довести до пораста броја случајева физичког злостављања. Осим тога, на основу бројних посета, Заштитник грађана је оценио да у установама у којима су смештена лица лишена слободе, где су континуирано лоши материјални услови, које су пренасељене, уз неодговарајући третман, лошу здравствену заштиту и одсуство социјалне подршке, може доћи до поступања које добија карактер нечовечног или понижавајућег.
Ради даљег унапређења поступања према лицима лишеним слободе, као и превенцији тортуре, Заштитник грађана подсећа да је неопходно да надлежни органи спроводе ефикасне поступке у случајевима навода о тортури, као и да је потребно развити систем континуираних обука о људским правима за доносиоце одлука и све службенике који непосредно поступају према тим лицима.
Казнено поправни завод у Сремској Митровици није благовремено обавестио породицу осуђеног о томе да је премештен у здравствену установу изван Завода, утврдио Заштитник грађана.
| Утврђење и препоруке Заштитника грађана |
У организацији Београдског центра за људска права, у Београду је 1. и 2. јуна 2017. године одржана дијалог група посвећена питању ефикасне и делотворне истраге у погледу озбиљних навода о злостављању.
Учесницима скупа су представљени међународни стандарди о забрани злостављања у погледу дефинисања различитих облика злостављања и ефиксане и делотворне истраге, са посебним освртом на одредбе члана 1. Конвенције УН против тортуре и члана 3. Европске конвенције против мучења. Такође, представљена су законодавна решења у погледу кривичних дела изнуђивање исказа и злостављање и мучење, улога јавног тужилаштва у спровођењу ефикасне и делотворне истраге у погледу озбиљних навода о злостављању, о улози браниоца у погледу иницирања поступка утврђивања одговорности за злостављање почињено од стране службених лица, као и о улози судова у поступцима у којима се испитују озбиљни наводи о злостављању.
Ивана Босиљчић, виша саветница у Стручној служба Заштитника грађана, представила је Препоруке Заштитника грађана у вези документованих случајева кршења забране злостављања. Присутни су упознати са поступањем Заштитника грађана по притужбама и радњама које се у поступку предузимају ради испитивања навода о злостављању (несметани разговори са осуђенима, преглед лекара специјалисте судске медицине, непосредан надзор, разговори са запосленима у Заводу, прибављање релевантне документације, увид у видео снимке уколико су доступни...).
Такође су представљене препоруке Заштитника грађана које се односе на начин обављања лекарског прегледа након примене мера принуде, као и препоруке упућене Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, поводом бројних недостатака у раду запослених, који су довели до повреде права двојице осуђених на неповредивост физичког и психичког интегритета, на здравствену заштиту, приватност, заштиту од злостављања, као и заштиту од одмазде.
Ивана Босиљчић је присутне упознала и са Иницијативом Заштитника грађана за допуну закона којима су прописана овлашћења полиције, комуналне полиције и служби за обезбеђење завода за извршење кривичних санкција тако да се, управо из разлога превенције кршења права грађана и ефикасније контроле примене, пропише обавеза звучног и визуелног снимања употребе средстава принуде, примене овлашћења којима се грађани лишавају слободе и саслушања осумњиченог у предистражном поступку.
Осуђени који се налазе на извршењу казне затвора, а који су, након изрицања казне, оболели од тешких менталних поремећаја, представљају нарочито осетљиву категорију осуђених унутар опште осуђеничке популације, према којима се не може спроводити програм поступања ни остваривати сврха извршења казне затвора, у смислу Закона о извршењу кривичних санкција.
Постојећи правни оквир не омогућава да се изречена казна затвора замени мером безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а казнено-поправни заводи и окружни затвори нису организационо, кадровски ни технички оспособљени да пруже одговарајући третман осуђенима са тешким менталним поремећајима.
И поред Препоруке Заштитника грађана упућене Управи за извршење кривичних санкција, усвојене Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године и Акционог плана за спровођење Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године, поступање према осуђенима који се налазе на извршавању казне затвора није суштински унапређено. У казнено-поправним заводима и окружним затворима нису обезбеђени услови за индивидуализиран приступ њиховом лечењу, који би обухватио припрему индивидуалног плана лечења и пружање делотворног психо-социјалног рехабилитационог третмана, стоји између осталог у Мишљењу Заштитника грађана које је упућено Министарству правде и Министарству здравља.
 мишљење Заштитника грађана |
