Заштитник грађана подноси Влади и Народној скупштини Републике Србије иницијативу за стварање правног оквира којим ће се уредити процедуре поступања надлежних органа на оправдани захтев физичког лица ради прибављања података о идентитету лица (власника налога на друштвеним мрежама) када постоје околности које указују да је посредством друштвених мрежа учињено дело које се гони по приватној тужби.

Заштитнику грађана притужбама је указано да грађани према којима је путем „фиктивних“ налога на друштвеним мрежама почињено кривично дело, које се гони по приватној тужби, нису у могућности да кривично гоне починиоце, јер је податак о идентитету таквих лица могуће прибавити само уз налог суда, чиме им је повређено право на судску заштиту права зајемчених Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.

Attachments:

Иницијатива Заштитника грађана

Полицијски службеник Полицијске испоставе Медијана ПУ у Нишу, који је био информисан о физичком нападу на грађанина, није сачинио записник о пријему кривичне пријаве, нити је о томе обавестио надлежно јавно тужилаштво, утврдио је Заштитник грађана.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор органа

Заштитник грађана је утврдио да су полицијски службеници Одељења за сузбијање крвних и сексуалних деликата Управе криминалистичке полиције, Полицијске управе за Град Београд, поступајући по усменом налогу заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, привремено одузели предмете од задржаног лица, а да претходно нису били испуњени законом прописани услови за примену тог полицијског овлашћења.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор органа

Незаконитим и неправилним радом Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву, у јануару 2016. године, двојици осуђеника повређена су права на неповредивост физичког и психичког интегритета, на здравствену заштиту, на приватност, заштиту од злостављања и заштиту од одмазде, утврдио је Заштитник грађана.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Све док и једно лице лишено слободе буде жртва злостављања у Србији, држава мора наставити са радом на превенцији тортуре у затворима и установама социјалне заштите, изјавио је данас заменик заштитника грађана за права лица лишена слободе и координатор Националног превентивног механизма за спречавање тортуре (НПМ) Милош Јанковић у Медија центру. Он је рекао да је тим НПМ-а прошле године био у неколико ненајављених посета затворима у Србији, где су улазили у делове затвора који су под посебним режимом сигурности и разговарали са око 200 осуђеника и нико од њих није изјавио да је био тучен. Не можемо рећи да тортура у Србији не постоји, али охрабрује да од 200 интервјуисаних нико није рекао да је тучен. Ако упоредимо са ранијим податком да су се осуђеници и притвореници жалили да су тучени то представља велики помак, оценио је Јанковић.

Он је на данашњем обележавању десет година од ступања на снагу Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре и других, нељудских и понижавајућих казни (OPCAT) рекао да се овим протоколом предвиђа успостављање система редовних посета независних међународних и домаћих тела местима где се налазе лица лишена слободе.

Поступајући по препорукама Заштитника грађана, Казнено – поправни завод у Београду упутио је Управи за извршење кривичних санкција предлог за реконструкцију Завода и обезбеђивање финансијских средстава, како би се осуђеним лицима омогућиле просторије за дневни боравак. Такође, предузете су мере у циљу укључивања већег броја осуђених у заједничке сврсисходне активности ван спаваоница.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре, 10. јуна 2016. године посетио Казнено – поправни завод у Београду. Након посете Заводу су упућене препоруке за уклањање утврђених недостатака.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор органа